Стазе

РАВНА ГОРА, НА СУВОБОРУ, ИЗНАД СЕНКИ ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
Ослобођена од победника и побеђених
На њој је у Другом светском рату, после брзог слома Југославије, био главни штаб герилске Југословенске војске у отаџбини (четника). После тог рата, политичком пресудом победника побеђенима, комуниста монархистима, као да је пресуђено и тој планини. Остала је без прилазних путева, струје, воде, људи. Само су малобројни љубитељи природе, драги занесењаци, такорећи кришом долазили на прелепе цветне ливаде, на бистре потоке са којих се вода може пити, брали лековито биље и печурке из нетакнутих шума. Уживали у осами и прећутаности планине. Пола века после рата на њу су нагло почели да долазе људи, а с њима и проблеми

Текст и фотографије: Милан Јанковић

Равна гора – дуго година после другог светског рата забрањене речи.
Многи су хтели да је сакрију као да је нема или није ни постојала. На картама Србије можете пронаћи планину Сувобор и евентуално њен део Рајац. Равна гора обично није нигде назначена.
За време Другог светског рата на Равној гори је боравио генерал Дража Михајловић, врховни командант Југословенске војске у отаџбини (четничког покрета). Зна се, исход рата био је пораз те политичке опције, а генерал Михаиловић је пред судом оне друге, победничке, осуђен као народни непријатељ и издајник. Многи верују, а чињенице говоре, да је истом том политичком пресудом пресуђено и Равној гори. Остала је без прилазних путева, струје, воде и људи. Готово 60 година нијебило пожељно спомињати то подручје ни боравити у њему. Па ипак, малобројниљубитељи природе и ентузијасти долазили су такорећи кришом на прелепе цветне ливаде, прескакали бистре потоке из којих је и вода могла да се пије, брали лековито биље и печурке из недирнутих шума. Тако је Равна гора стицајем околности и на своју срећу стекла репутацију и изглед заштићеног природног подручја.

СЕЋАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ПЛАНИНЕ

Задњих година изграђена је путна мрежа која омогућава свим знатижељницима да је релативно једноставно посете.
На Равну гору се може стићи на више начина, али најприкладније је преко Мионице или Љига и Бање Врујци, па према Струганику. У том селу се налази и родна кућа војводе Живојина Мишића, славног команданта српске војске која је у Колубарској бици, у Првом светском рату, поразила аустроугарску оружану силу. Управо ту на падинама Сувобора. Тако су се две планине значајне за историју Србије у различитом временском раздобљу нашле у идеолошком сукобу: једна је проглашена патриотском а друга издајничком.
Али, оставимо то историчарима и политичарима, а ми од Струганика кренимо успоном ка Сувобору, асфалтним путем. После 15 километара стижемо на Равну гору.
Са изграђеним путем стигоше и људи на планину и њихове ружне навике. У одсуству било каквог урбанистичког или просторног плана, започета је дивља градња, најпре у нешто скромнијем обиму, али данас већ прети нарушавањем живота и равнотеже са природом.
На Равној гори ни данас практично нема становника. Када се у пролеће отопе снегови, неколико старина из оближњих села са својим стадима дођу на зелене пашњаке и ту у брвнарама бораве до првих мразева.
По пројекту архитекте Предрага Ристића изграђена је 1998. године Црква посвећена светом Ђорђу, као заштитнику ратника, и за покој душе свим изгинулима у рату 1941-1945. Поред цркве саграђени су звоник и капија од сиге, цигле и дрвета, материјала од којих су зидане цркве и у далекој прошлости. Нешто даље изграђен је спомен дом и меморијални центар по пројекту архитекте Спасоја Крунића.
Преко лета може се спартански боравити у шумарској кући, где има и нешто да се поједе и попије, као и у оближњим вајатима. Али, на све то треба рачунати углавном суботом и недељом, и то претежно у сезони, када долазе излетници и туристи.
Обавезно треба посетити и Мокру пећину. Кроз њу протиче поточић и после стотинак метара улива се у речицу Граб која раздваја два планинска масива: лево је Сувобор са Равном гором, а десно Маљен.
Равна гора се налази на маркираној пешачкој трансверзали између Рајца и Дивчибара. Ко је у доброј кондицији може покушати да одатле дође на Равну гору, преко прелепих ненастањених предела, ливада, шума и потока.
Равна гора је данас у опасности, јер не постоји никакав план заштите њеног простора и природе. Посебан проблем представља њено простирање у три општине: Мионица, Горњи Милановац и Љиг. Будућност овог лепог планинског краја је сигурно у њиховим рукама.